субота, 09. јун 2012.

Poljem zdravog razuma na domaćem terenu


Ono što je u srpskom društvu jako zanimljiv fenomen jesu određeni iskazi koji cirkulišu narodom koji pokušavaju da tematizuju političke prilike, preciznije – društvene teškoće na ovim prostorima. Naravno, nije ovo pojava rezervisana samo za srpsko društvo, ovo su ideološki iskazi koji prate društvene fenomene života u siromašnoj zemlji i pokušavaju da ih ukratko objasne, da im daju formu, da ih odrede bliže i naravno, u većini slučajeva maše.

Prirodno, ti fenomeni (života u siromašnoj, kolonizovanoj zemlji) se retko mogu lako objasniti, oni su proizvod kompleksne političke i ekonomske istorije ovih prostora koja je turbulentna i koja će biti turbulentna. Njihova zanimljivost jeste da one često kombinuju elemente (polazne tačke) različitih ideologija (konzervativizma, liberalizma i egalitarizma), ali i da im je bitan zadatak da neko društvo (recimo srpsko društvo) predstave kao društvo koje pati od neke neizlečive bolesti, nekog defekta koji je urođen i od koga nema leka, koji iznova i iznova inficira naše društvo.

U poslednje vreme jedna zanimljivost na ovu temu (koja je svoj život tek dobila na internetu) jeste jedan skup stavova koji po internet prostoru kola u različitim formama,  i koja kaže da je autor ovih redova „neki američki novinar“ – što samo pokazuje jednu bitnu želju da se ovi pogledi izmeste na neko „funkcionišuće mesto“ koje može odatle da sudi o 'disfunkcijama' srpskog društva. U tom smislu, možda je ovaj skup stavova nužno liberalan, no pogledajmo ih bolje.

One su zahvalne za analizu sadržaja jer pokazuju stepen konfuzije u srpskom društvu koji se najlakše čita iz zdravorazumskih iskaza koji se najlakše reprodukuju u društvenom prostoru i pokazuju važnost teorijskog proboja naučnih principa razumevanja problema.
                                              









  •     Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom.
Ovo zvuči kao bitno liberalan stav. “Zemlja osuđena na auto-izolaciju svojom tvrdoglavošću”. Stari mit liberala u Srbiji koji zagovaraju modernizaciju.
·         
  •       Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Konzervativno-građanski stav, strah od bele kuge. Naravno, stav o “najlepšim ženama” je stari samopohvalni mit.

·    
  •           Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Proto-levičarski stav, stav koji ukazuje na deindustrijalizovanu privredu i ljude koji su gurnuti van industrije. Stav o “najplodnijoj zemlji” ukazuje na politiku uvoza prehrambenih sirovina u zemlji koja toga ima previše, dakle na iracionalnost tokova kapitala.

· 
  • Gde vozovi kasne po redu vožnje
 Liberalni stav koji govori o “nefunkcionisanju” i “aljkavosti”.
·          

  • Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.
Osoben stav, verovatno ima veze sa frustracijom srpskih navijača u vezi nemogućnosti reprezentacije da ikad ostvari ikakav rezultat, uprkos igračima koji su visoko kotirani u svetu evropskog fudbala. Verovatno sve ideologije nalaze saglasnost sa ovim, ovo je bazična mržnja nezalaganja srpske fudbalske reprezentacije, koja je poslovična.
·          

  • Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Liberalni problem. Sa jedne strane se žuri lažno, sa druge strane se kasni na posao. Problem “aljkavosti” i “samozavaravanja”.
·         

  • Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. 
 Proto-levi antieksploatatorski stav.


  •       Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Proto-levi stav, mada može biti i pro-liberalni ukoliko bi se išlo na kartu “bolje je da imamo efikasno javno zdravstvo, ali koje će se plaćati, svi će znati cene i neće biti korupcije”.
 
·        
  • Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Liberalni stav u vezi “slobode javne reči”.
·         

  •  Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Nekritičko uverenje da je Srbija najdublje pogođena ekonomskom krizom i da je za nju sama odgovorna. Može biti transideološki stav, ali najčešće liberalni.
·        

  •  Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Liberalni iskaz koji se tiče korupcije i “netransparentnosti”.

·        
  •  Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Liberalni iskaz, ali u perspektivi i levo-liberalni, a čak i desno-liberalni. Ovaj stav ima veze sa uverenjem da je Srbija u permanentnom ratu pokvarenošću ili kratkovidošću svojih političkih elita. Kratkovido posmatranje vezano sa tumačenjem rata na krajnje nepolitički način.
·        

  •  Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Liberalni stav ili levo-liberalni stav. Tiče se uverenja da “Srbija stoji u mestu”, temeljnoj pretpostavci Druge Srbije.

·          
  • Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Transideološki stav koji može da vam kaže i konzervativac i liberal i neki naivni levičar, svako za svoj račun. Ima veze sa tim idealno-tipskim verovanjem da se treba bogatiti samo “poštenim radom”, a i naivno-levim kritikama prema vladajućim klasama koja ide linijom moralističke kritike.

·       
  •   Gde je strana valuta uzeta za domaću.
Konzervativno-građanski stav dominantno, ali u perspektivi trans-ideološki. Problem se nalazi u nemanju dovoljno jake domaće valute, kao da je to problem koji ima veze sa srpskim narodom, ne sa tokovima globalnog kapitala.

·          
  • Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.
Konzervativno-građanski stav koji od ljudi zahteva doslednost i odluku – ili da veruju u boga, ili da budu otvoreni ateisti. Naravno, većina ljudi če izabrati i jedno i drugo, dakle poslovični tradicionalizam, koji često liberalima služi za kritiku u vidu “dosta ste jadni i nedosledni”.
·          

  • Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Par ekselans liberalni stav koji govori da sa našim društvom i njegovim “sistemom vrednosti” nešto temeljno nije u redu. U perspektivi, stav koji može da ide i levo i desno, jer i konzervativci (kao i dosta levičara) nalaze problem u toj floskuli bez značenja -“Sistemu Vrednosti”.
·          

  • Gde nepismeni pišu istoriju.
Liberalni stav o tome kako “stručni ljudi nisu na stručnim mestima”. Tehnokratska primedba.

·         
  •  Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Liberalni stav o tome kako “stručni ljudi nisu na stručnim mestima”. Tehnokratska primedba koja govori o nemanju “pravne države”, tj. o “slabim institucijama”. Potencijalno desničarski argument u zahtevu za “čvrstom rukom” koja bi to sve rešila.
·        

  •  Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Liberalni stav ekselens gde se država koja se “odmetnula” od građana suprotstavlja građanima, tj “civilnom društvu”. Ovo je jedan od najstarijih stavova još iz vremena građanskih revolucija i potencijalno proto-levičarski stav onih koji se nisu bavili temeljnije materijalizmom. Naivan stav prema kome kapitalistička država treba da “komunicira” sa svojim građanima.

·     
  •  Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo.
Liberalna kukumavka o “oduzetom pravu na život”.
·        

  •  Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.
Liberalno uverenje da je većina ljudi u Srbiji zlo i neempatično, sklono zaverama. Potencijalno transideološki stav koji bi svako, manje-više, podržao.
·          

  • Gde sudski postupci traju duže od života.
Liberalni problem sa “neefikasnim pravosuđem”, dakle “slabe institucije”.


  • Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Potencijalno proto-leva primedba koja govori o zapuštenosti naših resursa usled anarhije tržišta.
·          

  • Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Liberalni stav gde se veruje da je većina ljudi u Srbiji po svom biću “autoritarno” i da priželjkuju diktatora koji će im “dati sve”. Verovanje da većina ljudi u Srbiji gaji “antidemokratske vrednosti”, a zanimljivo je da ovo dolazi najčešće iz kampa ljudi koji zagovaraju “drugu Sablju”.

·         
  •  Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje.
Liberalni problem sa uverenjem da većina naroda u Srbiji ima problem sa tim da zemlja "napreduje" i da mentalno-kulturni sklop ljudi jeste takav da priželjkuje konstantno zaostajanje i izolovanost.
·         

  •  Gde nisi normalan, ako ne poludiš.
Transideološki stav razoružanog građanina koji ne može više da se bavi politikom, koji je spreman da prosto prihvati da živi u zemlji koja je “prirodno poremećena” i u kojoj ništa nije “normalno”. Stav sa kojim bi se dosta ljudi složilo.
·          

  • Gde živiš samo zato da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna...
Liberalni stav koji se priseća obećanja kapitalizma iz američkog ustava, konstatujući da u Srbiji “ništa ne napreduje”, a da vlast “uvek ostaje ista” i “uvek krade”.

2 коментара:

  1. Ovo stvarno nije normalno. Koja god vrsta levičara, moraš biti notorni strukturalista da poveruješ da se ovakva priča može
    tumačiti van konteksta, kamoli politički klasifikovati rečenicu po rečenicu. Da li stvarno veruješ da je iskaz "Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo" samo "liberalna kukumavka o “oduzetom pravu na život”"? Nije li to pre komentar na konstanbtno građenje budućnosti, od devetanestovekovnog stvaranja zemlje i nacije preko SFRJ ideologije budućnosti do poslednjih izbora, a koja je ovde refleksija postoktobarskih procesa prerapsodele i "dematerijalizacije" većeg dela stanovnišztva? I zašto je "oduzeto pravo na život" nužno liberalna fraza? Zato što koristi reč pravo koja te podseća na jezik ljudskih prava? AKo je zbog toga, ti ne radiš ovde nikakvu analizu i kritiku, već samo slobodnu asocijaciju iz jednog a priopri levičarskog stava. I ako jeste )liberalna kukumavka), koja logika onda povezuje liberalni stav iz te rečenice sa svim ostalima, za koje pokazuješ čitav spektar političkih pozadina? Šta te retoričke iskaze drži na okupu, konfuzija??? Šta ti misliš da je ovo, prosta kombinatorika ideološkog treša?

    Ono što je dobro kod ovakvih satira koje kruže netom je što prenose jedno grassroot osećanje apsurda i ironije, kojim se pokušava razumeti situacija, koje iako nije imuno na razne ideologizacije, ipak nadilazi standardna ideološka čitanja upravo zato što pokušava da iskomunicira apsurd. I u meri u kojoj pokušava da prenese i hiperboliše apsurd, opire se jasnom raščlanjivanju. Konkretno, ceo pasus je vrlo balkanistički, radialno utemljen u domaćim vizijama "normalnog" života koji se identifikuje sa Evropom i sl., a radikalno neinformisan o toj istoj Evropi (gde vozovi dolaze na vreme itd.) i wanna-be apolitičan. Ali koliko god to bile stereotipne varijacije balkanizma, slažem se pod velikim uticajem liberalnih stavova, ne znači da za ljude koji ovakve stvari šeruju ti sterotipi ne deluju kao dobar opis stanja a liberalna logika kao dobar izlaz iz te situacije. Hajde pokušaj da se voziš svaki dan deset sati vozom od jednog do drugog kraja zemlje a da zadržiš bilo kakav off-modernistički stav, na primer. U tom smislu, stereotipije ne treba a priori odbacivati jer uvek donekle opisuju i samo "stanje" onako kako je ono doživljeno. A osim ako si ponavljam, nptorni objektivista, ne vidim kako bi mogao da dođeš do ideološke kritike takvih stavova osim KROZ sam safržaj ovakvih opisa, što ti ovde ne radiš.

    ОдговориИзбриши
  2. Meni je kd ovakvih pisa zanimljivo to što ponavljaju jedan opis zajednice koja navodno ruši samu sebe", koja je auto-destruktivna, gde se nekakav nedostatak kohezije a propos zajedničkog dobra smatra glavnim problemom iza neuspelih modernističkih pokušaja, kroz istoriju pa do današnje Srbije. Npr. ja radim istraživanje sa otpuštenima iz stare Zastave i ovoga ima koliko hćeš - pored kritike "pokvarenih elita" moralna optužba uvek dolazi i do postojanja nebrojeno mnogo redova moći u društvu, pa i do "nas samih", do samog govornika. Drugim rečima modernost se izjednačava sa kohezijom, a "propadanje" sa opšto difuzijom interesa od 1990. naovamo, te sa opažajem sveopšteg pluralizma
    preraspodele (od heterarhije na nivou toga ko upravlja "državom", pa sve do "nas samih koji smo svi složn, a svako gleda na svoju stranu", npor. povodom tofga da li radimo za firmu ili za svoje dupe). Ovakvo osećanje opšte kontingencije i pluralizma interesa (koje i motiviše te pozive za "čvrstu ruku" koje pominješ) je opšte mesto današnjih zdravorazumskih kritika Srbije, npr. u medijima smo poslednjih dan amogli čitu kako je u zemlji "ne jedna nego 5 vlada" kako nema države nego "političke samoposluge raznih interesa" i slično. Usko ideološki gledano, takvi stavovi su dakako jako naivni, ali u meri u kojoj kruže kao dominantno mišljenje o samoj "zajednici" i "zajedničkom dobru", ne može ih prosto preskočiti bilo koja, kako god profilisana, levičarska praksa danas.


    Drugim rečima, tebe glavni, nesvodivi deo ovog opis i ne zanima i kao nekakav eksterni ideološki Cenzor, koji poznaje "važnost teorijskog proboja naučnih principa razumevanja problema" samo kvalifikuješ stavove.. Na kraju, analiza saopšti manje od samog teksta koji je analiziran.

    ОдговориИзбриши