Uvodni unos

Teorija iz Teretane je pokušaj nekolicine mladih ljudi da re-artikulišu i na noge postave ideje o klasnoj politici, klasnoj kulturi i klasnoj borbi u Srbiji u 21. veku.

Teorija kao „apstraktno, uopšteno znanje o nekom problemu“ ovaj put dolazi iz teretane jer se u teretani kali duh i disciplina klasnog ponosa, dok se čekića kroz svakodnevnicu.

Teretana je mesto gde se radnička klasa samoobrazuje u pravcu mode, glasina, politike, gde raspravlja o ambicijama i strepnjama. Kao takva, teretana kao institucija i kao mesto u kojoj se provodi vreme je izuzetno nepopularna među višim klasama - upravo iz gorenavedenih razloga i prezira prema znoju, nagosti, „praznim temama“, folk ili house muzici.

Teretana je mesto gde se proleter savremenog doba obučava da bude vidljiv, spreman, agilan i ponosan.

Cilj ovog bloga je, dakle, da iseče sve veze levičarske (marksističke) misli i onoga što se u Beogradu razvija već skoro dve decenije postojanjem „beogradskog kruga“ i „druge Srbije“. Cilj se sastoji u tome da klasna, proleterska politika konačno počne da obraća pažnju na svoj predmet – kulturu i društvenu praksu onoga što je danas radnička klasa u Srbiji. Predugo vremena na ovim prostorima, individue i „organizacije“ koje su sebe samoshvatali kao „levičarske“ igrale su ulogu policajca ideologije liberalizma u Srbiji. 

Sve to vreme, svesno ili ne, oni su učestvovali u nekad diskretnom, nekad otvorenom ratu protiv svega onoga što je domaća građanska kultura zacrtala kao legitimne mete: narodne muzike i skoro većine pop muzike, potrošnje sporta, omladine van zakona (dizelaša, delikvenata i navijača), kulture nasilja, kulture preterivanja, pornografije i njenog uticaja, prostitucije itd.

Mi se zalažemo za totalno prevrednovanje odnosa „levice“ prema raznim socijalnim pojavama koje dolaze iz i postoje u  današnjoj radničkoj klasi u Srbiji (posebno omladini) i odbijamo da pristanemo na igru merenja aršinima „prihvatljivosti“ koji dolaze iz drugih klasa. Ovo ne znači to da mi smatramo da trebamo afirmisati svaku stranu proleterske kulture (kao sklonost ka konzervativizmu ili kulturu svirepog nasilja), već da pokušavamo da ih tretiramo sa drugačijih pozicija. 
Kojih to ? 
Pa, sa pozicija koje nisu paternalističke, spoljne, naučene i navežbane građanskim drilingom, već su više "unutrašnja kritika", kritika "naših od strane njihovih", jer smo i sami deo te klase koja je gađana decenijama zbog svog ukusa, ponašanja, oblačenja, običaja i želja.

Cilj koji stoji uz rame ovom i bez koga prvi ne bi mogao ni da se načne je dalje razvijanje i osavremenjavanje u baratanju materijalističkom (marksističkom) i klasnom teorijom.

Klasni rat, klasni antagonizam i pokušaji klasne dominacije se u svim savremenim društvima (pa tako i u srpskom) vode na nekoliko paralelnih društvenih frontova i dužnost je nekoga ko je na sebe uzeo ulogu „tumača“ tih događaja da njima pristupi temeljno, ažurno i odgovorno. To se ne može obaviti citiranjem odabranih citata iz klasika i floskulizacijom-parolašenjem. Konkretna analiza konkretne situacije je ipak malo zahtevniji zadatak od onoga za šta se često čini. 

Naravno, ni ljudi iza ovog bloga ne smatraju sebe „poslednjom reči“, ali veruju da su ono čega u Srbiji danas nema.

Samousavršavanjem do pobede.