Kada ćemo moći na Dedinje, da snimamo ?

"Idite na Dedinje kod Đilasa, pa tamo snimajte"

U čije ime priča naš ortak Dejan Žilić ?

"Čovek ne zna šta da kaže kad se ovakav napad dogodi. Svaki napad na novinare i novinarsku ekipu je za osudu. Dolazite u situaciju da ne znate kako da reagujete, ljudi su snimali nešto što nema nikakve veze sa čovekom koji ih je napao, bez ikakvog razloga ili povoda. Moram priznati da sam, u najmanju ruku iznenađen i šokiran. S druge strane sam zadovoljan što se sve dobro završilo i što je policija reagovala na način na koji je reagovala, dakle promptno je došlo nekoliko policijskih ekipa i odradili su svoj posao", kazao je Aleksandar Timofejev.

Što je meni lično, iz teretane, bilo najproblematičnije jeste to da je većina ljudi koja sebe samorazume kao "levičare" delilo istovetnu reakciju na ovaj događaj kao i Aleksandar Timofejev, stara perjanica "nezavisnog novinarstva" u Srbiji.
U suštini, iskaz u kome pominjete "šokiranost" (dakle prezir i odbacivanje) može da dođe od svakoga ko nije upoznat sa logikom društvenih napetosti i protivrečnosti. To, svakako, može i treba da bude tip ljudi kao što je Aleksandar Timofejev, samo je pitanje kako na to treba da reaguju ljudi koji svoju poziciju razumeju kao onu koja pripada strani radikalne društvene promene. Čak ima jednog malog stiha koji nas upućuje na ovaj razvoj događanja, "Ludo vreme stvorilo lude ljude, a ti se pitaš šta će da bude". Možeš da budeš sve, samo nemoj biti frapiran.
No, uđimo malo, uđimo u ovo pitanje putem Timofejeva.

 

iskaz 1:

"Ljudi su snimali nešto što nema nikakve veze sa čovekom koji ih je napao, bez ikakvog razloga ili povoda."

Ovde možemo da nađemo klasično građansko išćuđavanje nad aktima "nasilja", posebno nasumičnog nasilja, ili ono što se često predstavlja nasumičnim nasiljem da bi se efekat skandalizacije šire populacije uvećao. "Oni napadaju bilo koga, bez ikakvog razloga". Ipak, posmatrano iz teorije konflikta i društvene napetosti (što u Srbiji ne splašnjava već 20-ak godina), ovi činovi upadaju sasvim jasno u totalitet društvene strukture. Prosto, na ovom nivou, sukobi mogu da prasnu svuda i po bilo kom osnovu, kao što znamo. Žilićev povod svakako ne leži u tome što mu je ekipa Studija B upala u stan i krenula da snima, ali njegov povod leži u onoj ravni u kojoj svi mi vidimo i znamo kako mediji izveštavaju, za čiji račun oni izveštavaju. Konkretno, moja keva zna i može da baci informaciju da stvarno sve što se ikada vrti na Studiju B jeste to koliko je grad Beograd dao na benkice, na dečije dodatke, na trijumfalni most preko Ade, u obdaništa, u plakete itd. Iz izveštavanja Studija B može da se zaključe dve stvari: da je dobro i da može biti samo bolje jer je gradska vlast predana, profesionalna i stručna. Da li je to realno stanje stvari ? Ne, ako spadate u onaj deo populacije koji živi od svog rada. Da li, onda, postoji osnova za kritiku takvog rada ? Svakako.

Dosta komentara "običnih građana", čak i onih koji pretenduju na političku pismenost je išao linijom "Ok, Studio B jeste u službi vlasti i izveštava tendenciozno. Ali šta je skrivio neki tamo kamerman koji radi za 300 eura mesečno i sklapa kraj sa krajem?". Teško da se ideja društvenog konflikta, posebno ne ovako uznapredovalog kao u Srbiji, može tumačiti kroz kategorije i koncepcije koje nam nameće građanska ideologija. Pitanje "šta je kome ko skrivio", realno gledano, nije nimalo lako pitanje, iako se često uzima zdravo za gotovo. Uostalom, ne radi se (kao što valjda znamo), o "krivici posebno", nego o "krivici uopšte", jel tako ? Ne radi se o "nekoj posebnoj nepravdi, već o nepravdi uopšte". Tako da, u krajnjoj liniji - nema nevinih. Nije taj kamerman napadnut jer je išao ulicom, napadnut je jer snima pod određenim oznakama i u nečiju korist pod 1, i pod 2 - napadnut je jer nije hteo da se složi sa iznešenim argumentima našeg sugrađanina Dejana Žilića.
Na prvom mestu, ta ekipa tu je bila kolateralna šteta napetosti između onih koji kroje politiku i imaju moć da kroje sliku o toj politici (partije i njihovi mediji), i onih koj imaju rezon da mediji "10 godina jebu ljude u zdrav mozak", što je ogroman deo populacije. Ili rečima jednog momka "Činjenica da kamermani i likovi koji nose kablove nemaju neku veliku ulogu u bilo čemu, al jebiga - kolateralna šteta. Lik je puko, a mogao je i taj zapolseni drugačije da odreaguje da kaže "dobro brate, svi smo besni. Jeste, Djilas je lopov, ali i mi moramo negde da radimo, snimali bi na Dedinju ali tamo murija cima..." - i to je to razumeli bi se". No, kamerman je odabrao neki drugi put, a to je put toga da pita "kome ti kažeš da je pička ?". Pa sigurno ne bakici koja je tu prolazila.

iskaz 2:
"Koga on ima pravo da predstavlja i u čije ime se buni, vidi ga kako se ponaša i kako je obučen".

Takođe, ovde imamo posla sa građanskim karikiranjem, ali i davanjem dozvola "ko sme", a ko "ne sme" da bude ogorčen. Po tom pravilu, postoje ljudi koji se "lažno" bune i oni kojima "stvarno nešto nedostaje". Iz ponašanja i načina odevanja Dejana Žilića određen broj građana (opet čak i onaj koji sebe stavlja u levi registar) zaključuje da je Žilićev akt čin prazne obesti, politički slepe itd. Ne bi se reklo, ipak. Jasno je svima, pa i Dekiju, da on neće tom akcijom da sruši vrh Studija B ili da donese boljitak državi - radi se o čistom pražnjenju socijalne frustracije. Ali to pražnjenje jeste politički čin, kao što je i svako intervenisanje u javnost politički čin. Sa druge strane, njegove primedbe stoje na dosta osnova. Recimo, on nije rekao kamermanima "idite na Kosovo pa snimajte srpsku decu", ili "idite pa snimajte kako Cigani ubijaju Srbe" ili "snimajte neke pedofile kako jebu decu" ili "idite snimajte desničare kako tuku aktiviste LDPa", prosto - on nije potegao nijedan lažni antagonizam. On je pogodio srž pitanja - ko će i kada ići na Dedinje da snima, a ne na donji Dorćol. Potpuno je tu nebitno što je njemu novinarka rekla "ali snimamo samo emisiju o GSPu..." - to je sekundarno pitanje na koje je dostojan odgovor "ma šta me boli kurac za GSP". Dedinje kao matično mesto srpske vladajuće klase (čije je Dragan Đilas jedan od pripadnika, da) je ono što je za sve nas bitno.
Ko tamo radi, šta radi i kako se to odnosi na sudbine većine nas - ko to snima ?
Kada snima ?
Jel to nebitno pitanje u odnosu na pitanje koliko je GSP kupio novih grčkih trolejbusa ?
Na kraju krajeva, ko poteže ta pitanja danas u Srbiji ? Ko ih izgovara ?

Odricati političku svest dečku koji je očigledno dizelaš - je čin jasnog nedozvoljavanja donjim slojevima da izraze svoje stavove. Kada ih oni, uglavom kroz akte nasumičnog nasilja, izraze - onda ti gestovi "predstavljaju sramotu za sve one koji se STVARNO bore za svoje interese". Takođe, tvrditi da neko nema pravo da priča u ime većine samo zato što na sebi ima neku garderobu od 300 ili 500 eura je strateško ograničavanje spektra populacije koja ima problem sa ovom situacijom sada i koja je spremna da je reši možda radikalnije od te romantizovane i paternalističke predstave o nekim tamo siromašnim, ugroženim, odrpanim radnicima koji nisu primili platu od 2007-e i koji sebi seku prste. Rečima drugog prijatelja "kao što sam ti rekao - nisu gubitnici tranzicije, ugroženi slojevi, samo ljudi koji su u krpama bez igde ičega. gubitnici su i tvoji i moji ortaci koji valjaju, bleje, rade fizikaliju... jeste, mogli su da uče školu i šta onda? većina bi opet radila za 400 jura, maks". Prosto, ako odlučimo da proleterijat Srbije označimo kao "gubitnike tranzicije", onda je to definitivno 80% Srbije. Posledica obrtanja stvari na glavu jeste to što se "kriminalitet" ili "neobrazovanje naroda" poturaju kao UZROCI problema protiv kojih treba nastupati. "Naravno da nam ide ovako kad je pola klinaca ogrezlo u kriminal" ili "Naravno da nam ide ovako kad je pola naroda nepismeno". Imamo, uostalom, u tumačenju hakera Anonimusa jedan savršen primer ove zamene teza. Konkretno, potpuno je nebitno da li je Žilić ustao rano taj dan, da li je diler, sitni kriminalac, švercer, nabusit, nepismen, "neukusno obučen". Bitan je gest i način na koji je on artikulisao problem.

Cela poenta je ta da je čovek sa donjeg Dorćola je ovde rekao neke suštinske stvari, tj. markirao centar problema. "Zašto se ne ide na Dedinje da se snima". Jedan od razloga je upravo taj što je dobar deo ljudi koji sebe predstavljaju kao "politički angažovane" - i dalje kola oko lažnih antagonizama koje će građanska ideologija uvek nuditi i rado prihvatiti svaku pomoć u rešavanju istih.