Poljem zdravog razuma na domaćem terenu

Ono što je u srpskom društvu jako zanimljiv fenomen jesu određeni iskazi koji cirkulišu narodom koji pokušavaju da tematizuju političke prilike, preciznije – društvene teškoće na ovim prostorima. Naravno, nije ovo pojava rezervisana samo za srpsko društvo, ovo su ideološki iskazi koji prate društvene fenomene života u siromašnoj zemlji i pokušavaju da ih ukratko objasne, da im daju formu, da ih odrede bliže i naravno, u većini slučajeva maše.

Prirodno, ti fenomeni (života u siromašnoj, kolonizovanoj zemlji) se retko mogu lako objasniti, oni su proizvod kompleksne političke i ekonomske istorije ovih prostora koja je turbulentna i koja će biti turbulentna. Njihova zanimljivost jeste da one često kombinuju elemente (polazne tačke) različitih ideologija (konzervativizma, liberalizma i egalitarizma), ali i da im je bitan zadatak da neko društvo (recimo srpsko društvo) predstave kao društvo koje pati od neke neizlečive bolesti, nekog defekta koji je urođen i od koga nema leka, koji iznova i iznova inficira naše društvo.

U poslednje vreme jedna zanimljivost na ovu temu (koja je svoj život tek dobila na internetu) jeste jedan skup stavova koji po internet prostoru kola u različitim formama,  i koja kaže da je autor ovih redova „neki američki novinar“ – što samo pokazuje jednu bitnu želju da se ovi pogledi izmeste na neko „funkcionišuće mesto“ koje može odatle da sudi o 'disfunkcijama' srpskog društva. U tom smislu, možda je ovaj skup stavova nužno liberalan, no pogledajmo ih bolje.

One su zahvalne za analizu sadržaja jer pokazuju stepen konfuzije u srpskom društvu koji se najlakše čita iz zdravorazumskih iskaza koji se najlakše reprodukuju u društvenom prostoru i pokazuju važnost teorijskog proboja naučnih principa razumevanja problema.

                                              

•     Ima na Balkanu jedna zemlja, koja se graniči sama sa sobom.

Ovo zvuči kao bitno liberalan stav. “Zemlja osuđena na auto-izolaciju svojom tvrdoglavošću”. Stari mit liberala u Srbiji koji zagovaraju modernizaciju.

·         

•       Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.

Konzervativno-građanski stav, strah od bele kuge. Naravno, stav o “najlepšim ženama” je stari samopohvalni mit.

·    

•           Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.

Proto-levičarski stav, stav koji ukazuje na deindustrijalizovanu privredu i ljude koji su gurnuti van industrije. Stav o “najplodnijoj zemlji” ukazuje na politiku uvoza prehrambenih sirovina u zemlji koja toga ima previše, dakle na iracionalnost tokova kapitala.

· 

• Gde vozovi kasne po redu vožnje

 Liberalni stav koji govori o “nefunkcionisanju” i “aljkavosti”.

·          

• Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, košarci, rukometu ili odbojci.

Osoben stav, verovatno ima veze sa frustracijom srpskih navijača u vezi nemogućnosti reprezentacije da ikad ostvari ikakav rezultat, uprkos igračima koji su visoko kotirani u svetu evropskog fudbala. Verovatno sve ideologije nalaze saglasnost sa ovim, ovo je bazična mržnja nezalaganja srpske fudbalske reprezentacije, koja je poslovična.

·          

• Gde svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.

Liberalni problem. Sa jedne strane se žuri lažno, sa druge strane se kasni na posao. Problem “aljkavosti” i “samozavaravanja”.

·         

• Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati. 

 Proto-levi antieksploatatorski stav.

•       Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.

Proto-levi stav, mada može biti i pro-liberalni ukoliko bi se išlo na kartu “bolje je da imamo efikasno javno zdravstvo, ali koje će se plaćati, svi će znati cene i neće biti korupcije”.

 

·        

• Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.

Liberalni stav u vezi “slobode javne reči”.

·         

•  Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.

Nekritičko uverenje da je Srbija najdublje pogođena ekonomskom krizom i da je za nju sama odgovorna. Može biti transideološki stav, ali najčešće liberalni.

·        

•  Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.

Liberalni iskaz koji se tiče korupcije i “netransparentnosti”.

·        

•  Gde se ratovi nikad ne završavaju.

Liberalni iskaz, ali u perspektivi i levo-liberalni, a čak i desno-liberalni. Ovaj stav ima veze sa uverenjem da je Srbija u permanentnom ratu pokvarenošću ili kratkovidošću svojih političkih elita. Kratkovido posmatranje vezano sa tumačenjem rata na krajnje nepolitički način.

·        

•  Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Liberalni stav ili levo-liberalni stav. Tiče se uverenja da “Srbija stoji u mestu”, temeljnoj pretpostavci Druge Srbije.

·          

• Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.

Transideološki stav koji može da vam kaže i konzervativac i liberal i neki naivni levičar, svako za svoj račun. Ima veze sa tim idealno-tipskim verovanjem da se treba bogatiti samo “poštenim radom”, a i naivno-levim kritikama prema vladajućim klasama koja ide linijom moralističke kritike.

·       

•   Gde je strana valuta uzeta za domaću.

Konzervativno-građanski stav dominantno, ali u perspektivi trans-ideološki. Problem se nalazi u nemanju dovoljno jake domaće valute, kao da je to problem koji ima veze sa srpskim narodom, ne sa tokovima globalnog kapitala.

·          

• Gde ljudi slave slavu, a psuju Boga.

Konzervativno-građanski stav koji od ljudi zahteva doslednost i odluku – ili da veruju u boga, ili da budu otvoreni ateisti. Naravno, većina ljudi če izabrati i jedno i drugo, dakle poslovični tradicionalizam, koji često liberalima služi za kritiku u vidu “dosta ste jadni i nedosledni”.

·          

• Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.

Par ekselans liberalni stav koji govori da sa našim društvom i njegovim “sistemom vrednosti” nešto temeljno nije u redu. U perspektivi, stav koji može da ide i levo i desno, jer i konzervativci (kao i dosta levičara) nalaze problem u toj floskuli bez značenja -“Sistemu Vrednosti”.

·          

• Gde nepismeni pišu istoriju.

Liberalni stav o tome kako “stručni ljudi nisu na stručnim mestima”. Tehnokratska primedba.

·         

•  Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.

Liberalni stav o tome kako “stručni ljudi nisu na stručnim mestima”. Tehnokratska primedba koja govori o nemanju “pravne države”, tj. o “slabim institucijama”. Potencijalno desničarski argument u zahtevu za “čvrstom rukom” koja bi to sve rešila.

·        

•  Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.

Liberalni stav ekselens gde se država koja se “odmetnula” od građana suprotstavlja građanima, tj “civilnom društvu”. Ovo je jedan od najstarijih stavova još iz vremena građanskih revolucija i potencijalno proto-levičarski stav onih koji se nisu bavili temeljnije materijalizmom. Naivan stav prema kome kapitalistička država treba da “komunicira” sa svojim građanima.

·     

•  Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemaju pravo.

Liberalna kukumavka o “oduzetom pravu na život”.

·        

•  Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.

Liberalno uverenje da je većina ljudi u Srbiji zlo i neempatično, sklono zaverama. Potencijalno transideološki stav koji bi svako, manje-više, podržao.

·          

• Gde sudski postupci traju duže od života.

Liberalni problem sa “neefikasnim pravosuđem”, dakle “slabe institucije”.

• Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.

Potencijalno proto-leva primedba koja govori o zapuštenosti naših resursa usled anarhije tržišta.

·          

• Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.

Liberalni stav gde se veruje da je većina ljudi u Srbiji po svom biću “autoritarno” i da priželjkuju diktatora koji će im “dati sve”. Verovanje da većina ljudi u Srbiji gaji “antidemokratske vrednosti”, a zanimljivo je da ovo dolazi najčešće iz kampa ljudi koji zagovaraju “drugu Sablju”.

·         

•  Gde smatraju da će zemlja više napredovati ako što više nazaduje.

Liberalni problem sa uverenjem da većina naroda u Srbiji ima problem sa tim da zemlja "napreduje" i da mentalno-kulturni sklop ljudi jeste takav da priželjkuje konstantno zaostajanje i izolovanost.

·         

•  Gde nisi normalan, ako ne poludiš.

Transideološki stav razoružanog građanina koji ne može više da se bavi politikom, koji je spreman da prosto prihvati da živi u zemlji koja je “prirodno poremećena” i u kojoj ništa nije “normalno”. Stav sa kojim bi se dosta ljudi složilo.

·          

• Gde živiš samo zato da bi umro, gde je vreme beskonačno, a vlast besmrtna...

Liberalni stav koji se priseća obećanja kapitalizma iz američkog ustava, konstatujući da u Srbiji “ništa ne napreduje”, a da vlast “uvek ostaje ista” i “uvek krade”.